Prošle nedelje smo se vratili sa odmora u Grčkoj. Moram da priznam da sam se naslušala i načitala svega i svačega o ludosti grčkih vozača i o vožnji u Grčkoj uopšte. I pored toga što sam smatrala da sam se dobro psihički pripremila za ono što nas čeka, opet sam bila zatečena nekim stvarima.
Za deset dana koliko smo proveli na letovanju, od policije ne beše ni traga ni glasa. Moram da priznam da je to na mene delovalo vrlo rasterećujuće i opuštajuće. Ne znam da li to ima veze sa time iz koje zemlje dolazim, ali svakako je bilo fino ne sretati se sa predstavnicima zakona na svakom ćošku.
Grčka je poznata kao zemlja sa dugom tradicijom u turizmu. Upravo zato mi se nameće pitanje kako su uopšte uspeli da opstanu u tom poslu, s obzirom da većina Grka iz uslužnih delatnosti sa kojima smo komunicirali govori samo grčki: verovatnoća da dobijete neko razumljivo uputstvo negde na putu je ravna verovatnoći da ubodete sedmicu na lotou. Poneko „jes“, „no“, par cifara na srpskom, dosta mahanja rukama i klimanja glavom, i to je otprilike to. Bar su znakovi na putu bili ispisani latinicom, hvala im na tome.
Ako ste pešak na pešačkom prelazu negde u Grčkoj, ni slučajno se ne nadajte da će vam iko stati i pustiti vas da pređete. Sami, sa detetom, mladi, stari, u miniću, toplesu, zakopčani od glave do pete, bez noge, sa tri noge, očigledno je da niko nema tu privilegiju da ga neki automobil na pešačkom prelazu sačeka i propusti. Vrhunac je bio jedne večeri kada smo bukvalno morali da se bacimo na trotoar da bismo izbegli autobus čiji je vozač verovatno radio najnormalniju stvar u Grčkoj: jurio preko 60 km/h glavnom ulicom prepunom turista.
Parkiranje, eh! „Gde god vidiš zgodno mesto, ti parkiraj auto“ – mogla bi komotno da bude parola na ovu temu. Mislim, za nekoga ko se skoro deset godina borio da ubode kakvo takvo parking mesto po Beogradu, parkiranje po Grčkoj mu dođe kao prava terapija.
Navedene situacije i ne dođu kao preveliko iznenađenje kada samo malo krene da se kopa. Setite se samo kada su Grci u ludilu zbog prevelikih dugova prema EU u koje su se svojom greškom uvalili udarili na svoj jedini ozbiljniji izvor prihoda – turizam i prošle godine ostavili motorizovane turiste bez benzina. A i ova sezona će se izgleda razvijati u sličnom smeru.
Sve u svemu, smeštam ovo letovanje i vozikanje po Grčkoj u fioku pod nazivom „vrlo poučno i zabavno iskustvo“, koje me neće obeshrabriti da se opet otisnem put Grčke. A kakvo je vaše?
